Моба је у народу позната као обичај удруживања ради међусобног помагања у обављању послова који захтевају већу радну снагу. Мобе су се мењале прилагођавајући се времену и начину живота у селу. Сећам се била је 2010. или 2009. година, када сам и сам учествовао на моби код пчелара Срећка Дамљановића у Брусници.

Збирке угледних школских примера, путоказа и подршке учитељима и наставницима ка достизању циљева предмета од посебног значаја за неговање културе српског народа и развијање националног идентитета најзад су објављене.

Прогон ћирилице код суседа никад не престаје, мења се само интензитет. Тако је најновији антићирилични талас преплавио Вуковар и разлио се даље. Медији одмах прихатају задату тему и шире је… у недоглед.

Празник Светог великомученика Димитрија, или Митровдан, како се назива у српском народу, обележен је у црквеном календару црвеним словом, а у Богослужбеном уставу Цркве означен је знаком Средњег празника друге врсте (црвеним крстићем), што значи да по рангу и значају припада трећој од шест група у које су сврстани сви празници у години. Митровдан је непокретни или стајаћи празник, што значи да је увек истог датума, односно 8.

Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.

Православље како нам је оставио Свети Сава има три основна нивоа. Рекао бих да су то три камена темељца на којима наша вера почива. А то су лични преображај, породица и заједница окупљена око цркве.

Поводом годишњице победе на Кајмачалану 1916. године. Онај ће од вас бити херој, који се као родитељ жртвује за добро своје деце, као грађанин за добро своје земље, а као човек за добро целог човечанства.“ Св.Николај Жички.

Путујући кроз векове и народе, откривали смо многе тајне древних календара, а сада ћемо се осврнути на наш српски календар. Реч „календар“ има корен у нашем језику, јер је ова сложеница настала од две наше познате речи „коло“ и „дар“, а постоје многе речи настале од именице коло.

Први је Крсна Слава. Други услов је ћирилица. Трећи је Косовски завет. Они нас одређују, штите и приводе незабораву, вечности и спасењу.

Поједине структуре србске деснице, ако претпоставимо да десница данас уопште постоји у Србији, све чешће форсирају тезу како су Црква (СПЦ) и један део србског народа направили велику неправду својој нацији одричући се свих оних Срба који из овог или оног разлога нису православци, а то су пре свега „Срби римокатолици“, „Срби муслимани“, „Срби атеисти“ и у мањој мери „Срби протестанти“.

Свe чeшћe сe y штaмпи, кao и y рaзнoj литeрaтyри, срeћемo сa изрaзимa „срБски”, „симВoл” и тaкo дaљe, a дa рeткo кo пoкyшa дa oбjaсни тy пojaвy. Нa oвoм мeстy ћeмo пaжњy пoсвeтити yпрaвo oвoм питaњy, a зa примeр ћeмo yзeти гoрe пoмињaнe рeчи: срБски и симВoл.

Распад југословенске државе довео је до разарања читавог низа културних и друштвених пројеката на којима су деценијама заједничким снагама радили „наши народи и народности".

Језик својим лексичким фондом (као и целокупном структуром) може да буде својеврстан историјски споменик. Илустроваћу то на примеру старе српске земље – Косова и Метохије.

Смирени молитвеник у Бога свети Епископ Николај, у својим бројним беседама, позивао је свој народ и свештенство на поштовање традиције својих предака, саветовао и духовно уздизао. Почесто је и расписе свештенству слао и кроз њих корио народ и његове пастире због изобичавања устаљених и вековима поштованих обичаја.

Према остацима многобројних веровања, обичаја и обреда везаних за зимски и летњи солстициј, јесењу и пролећну равнодневницу, дознаје се да су стари Срби годишње време одређивали према сунчевом кретању, односно према топлом и хладном времену. Тај период је соларна година и називали су га летом у смислу трајања од године дана. Српски календар сачуван је у српским народним календарским песмама.

Ту и тамо када се поклопе звезде покушавам да погурам ову причу очувања ћирилице. У припреми је нови закон који је поприлично млако написан па бих да утичемо на законодавца да убаци чланове који би заиста направили разлику. Поента приче је да се поред обавезне јавне употребе пропише и обавезна употреба у пословној и комерцијалној примени у свим аудио-визуелним облицима.

Ћирилична баштина је манифестација која се сваке године у мају организује у Бајиној Башти, а посвећена је српском језику и очувању ћирилице.

Домен .СРБ једини на свету дозвољава да се називи домена пишу онако како се изговарају. Зашто? Зато што српска ћирилица, једно од фонетски најсавршенијих писама на свету, сваком гласу додељује по једно слово.

Иако су техничке могућности за коришћење ћириличне тастатуре присутне већ три деценије, још увек могу да чујем изговоре у корист латинице. Раније, било је наводно компликовано подесити ћирилицу – од тога да оперативни системи не подржавају српски језик, до тога да је све на енглеском језику и да је глупо преводити стране изразе.

Из досадашњег искуства гледано ватикански пројекат расрбљавања Срба меље све пред собом и ћирилица као ћирилица би могла неопстати. Зато је пријеко потребно да се наше србско писмо назове србица. Да би се боље схватила идеја и оправданост заговарања назива србица умјесто ћирилица, потребно је упознати се са три слиједеће истине: