Иако су техничке могућности за коришћење ћириличне тастатуре присутне већ три деценије, још увек могу да чујем изговоре у корист латинице. Раније, било је наводно компликовано подесити ћирилицу – од тога да оперативни системи не подржавају српски језик, до тога да је све на енглеском језику и да је глупо преводити стране изразе.

Из досадашњег искуства гледано ватикански пројекат расрбљавања Срба меље све пред собом и ћирилица као ћирилица би могла неопстати. Зато је пријеко потребно да се наше србско писмо назове србица. Да би се боље схватила идеја и оправданост заговарања назива србица умјесто ћирилица, потребно је упознати се са три слиједеће истине: