Свеће испред цркве
Некада су људи ишли у цркву да запале свећу за душе својих. Не знам да ли сте ме добро чули, они су ишли у цркву да запале свећу а не испред цркве како је данас обичај.
Мајка ми прича како су раније у цркви светог Марка постојали камени простори за паљење свећа испуњени песком. У горњим се палила свећа за живе, а у доњим за мртве. Ту је била и једна стара жена, скромна и тиха која би гасила свеће али тек када скроз догоре и грабуљала песак. Сада је то све избачено и на том месту се налази продавница. Свеће се сада пале испред у лименим контејнерима.
Није важно
Данас испред цркве постоје лимени контејнери у којима се пале свеће. Јуче сам био испред храма Светог Саве и гледао те контејнере, па то је туга. Лимени контејнери, испуњени песком а песак у води. Свеће када се топе разлива се восак по води. Све изгледа јако мусаво.
Неко ће рећи како то мора тако због пожарне сигурности да не дај Боже не ухвати пламен цркву али нема глупљег објашњења од тога. Како ће камена црква изгорети? Наравно да ће тај део цркве бити одвојен од књига, завеса, тепиха и слично — увек је и био одвојен. Наравно да неко мора бити ту да одржава, надгледа и продаје свеће.
Још за време Тита су комунисти кренули да праве од цркава музеје, па као брину зе њихову сигурност. Зар нема свећа на столу сваког ресторана, зар то није пожарни ризик? Па на крају крајева зар Бог не чува цркву?
Већина цркава је по налогу епископа увела те лимене контејнере, неки имају горњи и доњи део за паљење, а неки немају доњи него имају само горњи део. Кажу они надобудни млади теолози: „Богу није важно да ли палиш свеће горе или доле”, па ако није важно онда ја то могу и код куће да урадим?
И пре Светог Саве Срби пале свеће горе за живе, доле за мртве. Није Богу важно где ми палимо али је нама важно јер прво то је пре свега традиција наших предака, а друго јасно је коме смо свећу наменили.
Међутим, многи говоре да се на тај начин намерно смањују разлике између католика и православних. Католици пале само горе, по томе се разликујемо од њих. Екуменисти би да обједине нашу и њихову цркву па се шуњају и померају ствари милиметар по милиметар.
И да вас упитам колико пута вам се десило да упалите свећу и чим се мало одмакнете онај што одржава дође и угаси свећу? Уместо да сачека да сагори до краја он жури да среди и неће да чека. То је непоштовање туђе молитве и наравно да није у реду.
Зашто продавнице у црквама?
Уместо палионица свећа у црквама имамо продавнице. Немам ништа против продавница али ван цркве. Није ли Исус поразбијао тезге јеврејске испред цркава? На тај начин се цркве претварају у туристичко музејске објекте. Шта је следеће? Фискални рачуни за свеће? Фискални рачуни за молитву?
Свећа не треба да има фиксну цену, требало би да свако може да узме свећу и остави прилог колики жели. Тај прилог наравно не треба да буде мањи од вредности свеће. Црква дарива свећу, ти дариваш цркву — тако би требало да буде. Неки сиромашак можда неће имати за свећу и зато други треба да дају више колико ко може и жели.
Док пишем о овоме паде ми на памет како у Хиландару ни не постоји место за паљење свећа. Свеће се пале за време службе на једном великом месинганом диску унутар цркве. Нема горе и доле, само горе и то надгледа један монах.
Нисам видео на другим местима да постоји одређен простор за паљење свећа. Разумем да се плаше пламена због пожара који је ономад избио али он никада није избио због свеће и не у цркви.
Мала је свећа и можда је ова моја прича небитна али велика је разлика између мртве религије и живе вере.
Све је мање цркава које имају камене палионице за свеће. Нећу их наводити овде да не дођу на нишан лажних епископа. Треба такве цркве тражити и тамо остављати прилоге. Када се упали свећа у цркви постоји ту нешто више од само камена, свеће и фреске, неко интимније осећање и гласнија молитва.
Ето, хтедох ово да напишем и поделим моје небитно мишљење јер плашим се да ћемо временом изгубити своју цркву и постати као католичка црква. Ето они имају аутомате за то — убациш динар, а аутомат упали свећу на екрану или тако нешто.
Ако не поставимо себи границе и не враћамо се корену вере наших предака врло брзо ћемо доћи у стање у каквом је данас црква на западу. Изгубићемо благослов Духа светога.